Житија су посебна врста биографије која је негована у религиозној литератури многих народа. У српској средњовековној књижевности житије представља опис живота владара који је беспрекорно служио Богу и народу, па је након смрти проглашен за свеца или истакнутог црквеног поглавара који је светачки ореол задобио својим мученичким животом или високоморалним владањем и узвишеним подвизима. Житија су писана да би се њима учврстио култ владара који су проглашавани за свеце.